Marsi Kokos

Laura Marling je odlučila da obraduje fanove tokom pandemije i svoj sedmi solo album objavi nekoliko meseci ranije od predviđenog. Iako je sve što je do sada uradila fenomenalno, pesme sa albuma Song for our Daugher spadaju među nešto najbolje. To je povratak na stari zvuk, akustičnu gitaru i tako prijatan i prepoznatljiv način pevanja. Zato ćemo dobar deo ove liste posvetiti Lauri Marling. Uživajte!

Listu otvara francuski DJ sastav Bon Entendeur sa pesmom Coup de tete. Prošle godine su izdali odličan album Aller Retour koji ima dobar vibe i svakako ih preporučujemo.

Novi album objavila je Laura Marling, pod nazivom Song for our Daughter.  Dobar deo ove liste posvećen je upravo Lauri Marling. Sa ovog albuma čućemo pesmu koja otvara album – Alexandra, a zatim i pesmu Strange Girl, koju sam odabrao jer malo odskače od ostalih. Laura Marling se na novom albumu vraća nekom ranijem zvuku, ali moram napomenuti da je sve što je do sada objavila apsolutno fenomenalno. Prethodni album Semper Femina malo zalazi u jazz, ali je izuzetno skockan i odličan. Sada se vraća na akustičnu gitaru i folk-americana izvor.  Upravo taj stil joj po meni i najviše leži. Ima neverovatan glas koji prelazi u izuzetan način pripovedanja jako dobrih tekstova. Upravo taj glas i takav način izvođenja joj daju određenu originalnost.  Iza ove dve pesme sledi Joni Mitchell sa pesmom That Flight Tonight sa jednog od njenih najboljih albuma Blue iz 1971. Lauru Marling često porede sa Joni Mitchell, što je veliki kompliment. Ovde bih napomenuo da se na nekim ranijim albumima Laure Marling primećuje i uticaj britanskog folka. Po meni je jedna od najboljih autora koja se oslanja na britanski (engleski) folk June Tabor. To je jedan od najlepših vokala koji sam čuo i od nje ćemo čuti dve pesme sa albuma Ashore iz 2011. godine – Finisterre i Shipbuilding (obrada antiratne pesme Elvisa Costela). Zatim ponovo sledi Laura Marling sa pesmom Devils spoke sa jednog ranijeg albuma pod nazivom I speak because I can i koja upravo izvire iz tradicije engleskog folka.

Kada bih morao da biram između 7 albuma Laure Marling možda bih se najpre opredelio za album iz 2012. – Once I was an eagle. Tu mi se čini da pesme dostižu jedan novi nivo zrelosti, a mističnost se posebno oseća u tom narativnom načinu pevanja. Na listi se nalaze pesme I was an eagle i Master hunter. I to je upravo onaj zvuk gitare koji prepoznajem i na novom albumu. Tu i završavamo sa Laurom Marling na ovoj listi. Napomenuo bih i da je Laura Marling tokom pandemije davala besplatne časove gitare preko svog instagram profila.

Mark Lanegan ove godine nije izdao novi album, ali je izašla njegova autobiografija Sing Backwards and Weep. Knjiga je naišla na dobar odziv i svakako se radi o jednom izuzetnom muzičaru i burnom životu. Na listi slušamo Isobel Campbell i Marka Lanegana i pesmu You wont let me down again, sa albuma Hawk iz 2010. godine. Malo iza toga slušamo Marka Lanegana i pesmu I am the wolf sa albuma Phatom radio iz 2014. godine. Iza toga sledi već dobro poznata stvar Cmon Billy od PJ Harvey.

Između dve numere od Marka Lanegana smešteni su Fleetwood Mac i pesma Destiny Rules sa albuma Say you will iz 2003. godine. Sjajna gitara Lindsey Buckingema i vokal Stevie Nicks. Inače pod imenom Destiny Rules snimljen je i dokumentarac koji prati događaje tokom nastajanja ovog albuma. Nešto kasnije na listi nalazi se možda i najlepša pesma koju je napisala Stevie Nicks – Goodbye Baby.

Zatim predstavljamo i novi album devojke iz Severne Karoline, Skylar Gudasz, pod nazivom Cinema. Ovo je njen drugi album i čini se nešto raznovrsniji od prethodnog (Oleander), koji je takođe jako dobar. Sa albuma Cinema slušamo dve pesme – Femme fatale i Actress. Skylar Gudasz se uglavnom oslanja na folk tradiciju američkog juga, ali mene su negde ove dve stvari asocirale na Cranberries. Stoga, od Cranberries slušamo Conduct, numeru koja otvara album Roses iz 2012. godine.

Još jedan novi album stiže od sjajnog kanadskog benda Cowboy Junkies, pod naslovom Ghosts. Cowboy Junkies čine dva brata i sestra Margo Timmins (vokal), kojima je skoro preminula majka. Tako su i pesme pisane za ovaj album nastale pod uticajem ovog događaja i poseduju izuzetnu dubinu. Sa albuma Ghosts slušamo najpre Grace Descends (iako je to treća pesma na albumu), a zatim i numeru koja otvara album Desire Lines. Sa prethodnog albuma Cowboy Junkies (All that reckoning) sledi pesma Sing me a song. Iza toga već dobro poznati sastav iz Škotske, Jesus and Mary Chain u pesmi Amputation, sa albuma Damage and Joy iz 2017. godine.

Novi album ima i sastav Lake, pod nazivom Roundelay. Vrlo prijatan zvuk koji naginje na neo indie. Slušamo pesme She plays one chord i Talons and Feathers.

Vrlo dobar producent Blake Mills izdao je svoj drugi album, pod nazivom Mutable set. Prijatan spori ritam uz nešto eksperimentalnog koji se može slušati pred spavanje. Na listi su pesme Never Forever i Mirror box. Blake Mills je nedavno održao vrlo interesantan koncert od kuće u live streamu. Iza Blake Millsa lepo je legla stvar sa novog albuma Jim White i Marise Anderson (The Quickening), pod nazivom The Lucky. U pitanju su izuzetni bubnjar i gitaristkinja, uz još malo eksperimentalnog zvuka.

Listu završava jedan od najznačajnijih bendova svih vremena – Velvet Underground sa pesmom Candy Says, sa albuma Velvet Underground iz 1969.